Primeri sive ekonomije
Primeri sive ekonomije sa kojima se najviše susrećemo u praksi su:
Neizdavanje fiskalnih računa
Registrovane trgovinske i zanatske radnje i ugostiteljski objekti koji su obavezni da poseduju fiskalnu kasu ulaze u sivu zonu svaki put kada kupcu ne izdaju račun. Time su vlasnici ostvarili ekstra zaradu jer su sebi uzeli 20% poreza na dodatu vrednost (PDV) koji bi izdavanjem računa pripao državnom budžetu odnosno građanima. Da bi zavarali potrošače, nesavesni trgovci nekad izdaju „međuračun“ koji liči na fiskalni račun ali to nije, i ne povlači za sobom plaćanje poreza. Prema istraživanjima NALED-a, najneodgovorniji su vlasnici ugostiteljskih objekata u kojima 55% građana ne dobije uvek račun. Podaci pokazuju i da 50% građana nikada ne traži račun čime nesavesnim privrednicima pomažu u kršenju propisa i bogaćenju. Uzimanje računa daje sigurnost u slučaju potrebe za reklamacijom proizvoda, kao i garanciju da će prodavac platiti porez.
Neprijavljivanje radnika
Kako bi izbegli plaćanje poreza i doprinosa na zarade, nesavesni poslodavci odlučuju da ne prijave svoje radnike. U praksi, to znači da na svakih 1000 dinara isplaćene zarade, nesavesni poslodavac zadržava za sebe 640 dinara koje je trebalo da plati na ime poreza na zarade, doprinosa za penzijsko i zdravstveno osiguranje, i osiguranja u slučaju nezaposlenosti. Za to vreme, radnicima ne teče staž. Rad na crno se često pojavljuje kod povremenih i sezonskih poslova, pored ostalog zbog komplikovane procedure za prijavu i odjavu radnika. Radnici uglavnom nisu spremni da prijave nesavesne poslodavce – u istraživanjima NALED-a, čak 67% građana ne bi prijavilo firmu u kojoj rade na crno, najčešće iz straha od gubitka posla.
Isplata zarade na ruke
Da ne bi dolazili u problem sa inspekcijskim organima i bili izloženi kažnjavanju, kao i da bi izbegli plaćanje poreza i doprinosa, deo poslodavaca prijavljuje radnike, ali prikriva pun iznos zarade koju im isplaćuje. To čine prijavljivanjem na minimalni zakonski iznos kako bi platili minimalne poreze, dok ostatak dogovorene zarade radniku isplaćuje u gotovini odnosno „na ruke“. Zaposleni je višestruko oštećen jer je uskraćen za deo doprinosa za penziono osiguranje i posledično će mu biti obračun niži nivo penzije dok će, u slučaju uzimanja kredita, banka odrediti visinu dozvoljene pozajmice uzimajući u obzir platu koja se dobija preko računa.
Umesto da za prijavu radnika na neto zaradu od 45.000 dinara, poslodavac na ime propisanog poreza i doprinosa, u budžet Srbije i socijalne fondove uplati još oko 64% (63,8%) te sume ili oko 30.000 din, dešava se da poslodavac prijavi radnika na propisani minimalac od 22.000 dinara za koji porez i doprinosi iznose 59% neto zarade (oko 13.000 dinara), a da mu ostatak plate isplaćuje u kešu koji nije oporezovan. Na ovaj način poslodavci štede na porezima i doprinosima (u ovom konkretnom slučaju 17.000 dinara mesečno po radniku) koje bi trebalo da plate državi, imajući u vidu da se oni obračunavaju u procentu od „zvanične” plate radnika.
Šverc robe
Neregistrovani uvoz robe iz inostranstva i izbegavanje plaćanja carina je pored rada na crno drugi najčešće pojavni oblik sive ekonomije. Postoje dva najzastupljenija oblika prekograničnog šverca: mravlji šverc, koji podrazumeva prenošenje malih količina u više prelazaka granice; organizovani šverc, koji podrazumeva aktivnosti organizovanih kriminalnih grupa i distribuciju velikih količina robe, za šta je često potrebna i pomoć korumpiranih državnih službenika. Švercovanu robu ne prati dokumentacija koja potvrđuje ispravnost zbog čega je rizična za svakog ko je kupuje.
Obavljanje delatnosti bez registrovane firme
Obavljanje bilo kakve delatnosti koja podrazumeva proizvodnju, trgovinu ili pružanje usluga bez registrovane firme predstavlja sivu odnosno crnu ekonomiju. U ovu kategoriju često spadaju razni majstori (moleri, vodoinstalateri, električari, parketari), bejbi siteri, pojedinci koji se bave proizvodnjom i dostavom hrave (ketering), on-line trgovci (prodaja preko Facebooka i drugih društvenih mreža). Neregistrovani privredni subjekti posluju nelegalno, sakriveni od zakona i kontrole, izbegavaju plaćanje svih poreza, taksi i nameta - što čini njihove proizvode jeftinijm, ali i manje kvalitetnim i bezbednim. Kupci najčešće ne dobijaju bilo kakav račun za kupljenu robu ili uslugu, nemaju nikakvu garanciju da je roba zdravstveno ili tehnički ispravna, niti imaju pravo na reklamaciju. Na ovaj način, firme koje rade na crno nanose štetu ne samo građanima i državi već i svim onim kompanijama koje posluju u skladu sa zakonom i plaćaju sve poreze. Građani mogu besplatno i vrlo jednostavno da provere da li neka firma postoji ili ne i kako posluje pretragom podataka na sajtu Agencije za privredne registre www.apr.rs
Kupovina akcizne robe na ulici
Suzbijanje sive ekonomije predstavlja veliki izazov za sve vlade sveta. Zbog činjenice da se u sivoj zoni obrće veliki novac i da neformalno zaposleni građani ipak ostvaruju prihode siva ekonomija se prećutno toleriše jer rešava deo socijalnih problema. Međutim, dugoročno siva ekonomija šteti ljudima koji u njoj rade jer su zakinuti za brojna prava, a država i društvo zbog manjka prihoda gube novac koji može da bude uložen u postizanje održivog razvoja.
Zbog nelegalne trgovine rezanog duvana, državni budžet godišnje izgubi više od 100 miliona evra. Negativne posledice odražavaju se ne samo po budžetske prihode, već i na radna mesta kod uzgajivača i drugih kooperanata u lancu proizvodnje, kao i u maloprodaji duvanskih proizvoda. Tržište duvana u Srbiji se blago oporavlja na šta ukazuje povećanje naplate akciza u budžetu zahvaljujući opsežnim akcijama u borbi protiv šverca. Tako su prihodi od akciza na duvanske prerađevine na kraju septembra 2015. iznosili 64,9 milijardi dinara, naspram 54,8 milijardi dinara u istom periodu 2014. Uloga duvanske industrije u budžetskim prihodima veoma je važna i čini 11 odsto svih državnih prihoda. U zemljama EU prihodi od akciza na duvan čine do 3% ukupnog budžeta. Procenjena veličina ilegalnog tržišta duvanskih proizvoda na zapadnom Balkanu je oko šest milijardi komada cigareta ili 14 odsto celokupnog tržišta.